Centar za kulturu Sirmiumart Sremska Mitrovica
A | A

Vesti

Vesti
Od:    Do:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 >

Nagrade 48. Susreta APDV

Sr. Mitrovica, 29. Maj 2010.

Predstava “Kad dunu prolećni vihori” Vladimira Hurbana Vladimirova, u režiji Miroslava Benke i izvođenju slovačkog teatra VHV, očekivano je pobedila na 48. Suretima amaterskih pozorišnih društava Vojvodine (APDV) u Staroj Pazovi, dok su odluke žirija o drugom i trećem mestu izazvale veliko iznenađenje, pa i čuđenje.

Žiri 48. Susreta (APDV), kojim je predsedavao novosadski pisac i kritičar Luka Hajduković, doneo je dve, najblaže rečeno, iznenađujuće odluke po kojima će se ta najznačajnija vojvođanska manifestacija amatera, koja se već 15 godina zaredom održava u Staroj Pazovi, dugo spominjati. Mimo svih očekivanja učesnika, publike, novinara i onog dela kulturne javnosti koji redovno prati tu smotru, žiri je izabrao na drugo, odnosno treće mesto, autsajderske predstave kojima, po mnogima, i nije bilo mesto na toj manifestaciji, a zanemario je uspešna pozorišna ostvarenja sa izvanrednim glumačkim ansamblima.

Za drugoplasiranu predstavu žiri je proglasio tri skeča Slobodana Petkovića koja je, objedinjena pod naslovom “Kočije ljubavi”, izveo Dramski studio “Luča” iz Kruščića, u režiji amatera Fedora Popova, dok je još veću senzaciju izazvalo treće mesto dodeljeno kratkom igrokazu Maria Vargasa Ljose “Lepe oči, ružne slike”, u izvođenju Kamerne scene “Miroslav Antić” iz Sente, u režiji Branka Vučetića, takođe amatera.

Prvo mesto ni u kom slučaju nije moglo mimoići, a da ne nastane nezapamćen skandal, predstavu “Kad dunu prolećni vihori” najplodnijeg slovačkog dramskog pisca Vladimirova koji je, kao jedan od najozbiljnijih projekta ove sezone u Vojvodini, u režiji istaknutog reditelja koreodrama Miroslava Benke, izveo slovački teatar VHV u slavu 125-godišnjice rođenja i 60. godine od smrti tog kultnog zavičajnog pisca. Na njegove predstave Staropazovčani idu kao na narodne svetkovine, u znak zahvalnosti svom svešteniku i književniku koji je uglavnom obrađivao večne teme ljubavi i smrti i često tragične odnose u porodici koja je krajem XIX i početkom XX veka počela da se uveliko raslojava.

Začuđujuće je što je žiri ignorisao scenski učinak i visoke glumačke domašaje predstava koje su isticane kao kandidati za drugo ili treće mesto, a koje su režirali profesionalni i poznati reditelji: “Mirandolinu” Karla Goldonija, u izvođenju AP iz Kovina i režiji Jovana Grujića, prošlogodišnjeg pobednika na Susretima APDV, zatim “Zvezdanu prašinu” Dušana Kovačevića, u izvođenju Kulturnog centra iz Kule, u režiji Dragana Ostojića, a posebno “Ludake” Aleksandre Unterveger koje je na scenu AP “Stevan Sremac” postavio poznati filmski i pozorišni reditelj Milan Belegišanin.

U razgovorima vođenim posle predstava, u kojima su utiske mogli da iznose i gledaoci, sva tri člana žirija su se prosto nadmetala da svakoj od te tri predstave izreknu što više havlospeva i podele im najviše stručne ocene za kvalitet i disciplinu izvođenja, istaknu snažne glumačke i rediteljske individualnosti, ujednačenu, kolektivnu i skladnu glumački igru, “briljantno pulsiranje svih elemenata predstave”...

Transkripti tih razgovora su bez ispravki i intervencija objavljivani u Biltenu koji je, kao oficijelno glasilo Susreta, izlazio svakog dana (ukupno devet brojeva), pa se gledaoci ne mogu načuditi kakva je to naknadna esteska svest i čežnja za novim kriterijumima rukovodila žiri da odluči o nagrađenima.

U žiriju su, pored Hajdukovića, bili i penzionisana glumica Sonja Josić Stipić i režiser Gvozden Đurić iz Novog Sada.

Na 48. Susretima prikazan je i originalni projekat “Jelena Trojanska” koji je od ideje do realizacije autorsko delo Cvetina Aničića, maštovitog reditelja iz Šida (diplomirao lutkarstvo na Akademiji u Sofiji), scenski realizovano prema njegovom scenariju baziranom na motivima antičke mitologije i Homerovih epova. To delo okupilo je više od 50 učesnika, uglavnom mladih članova ansambla AP “Branislav Nušić” iz Šida. Pravi spektakl koji po bogatstvu kostima, total dizajnu, kopljima i štitovima, smenjivanju raznih scenskih žanrova - od elemenata plesnog teatra, do masovnih scena, muzici koja je prosto poput zvučnih gejzera izvirala na sceni, te pozorišta surovosti, borilačkih veština.., dosad nije viđen na amaterskoj sceni Vojvodine od kada su (1960) prvi Susreti APDV održani u Kikindi.

Publika, koju su činili uglavnom mladi, srdačno je hrabrila Aničićev glumački “sremsko-podunavski polk”, u njegovom pohodu na Troju, da pripomogne našim vekovnim prijateljima Grcima u sadašnjim njihovim nevoljama koja ih je snašla, zbog bankrotstva u evrima i zaduživanjima na otvorenoj sceni. Aničić je u svoju “Šidsku Ilijadu” ubacivao osvežavajuće humorističko-satiričine “napitke” kojima je čestitao rane Grcima pred vratima Troje i gledaocima u dvorani, jer se često nije znalo kome je teže.

Kao što se u Moskvi te večeri (27. maja) na Čehov festu, po instrukciji Franka Kastorfa, čula precizna nemačka komanda koju je nemoguće ne izvršiti - “U Moskvu! U Moskvu! U Moskvu!”, tako je i u Gradskom pozorištu u Staroj Pazovi iz više desetina grla treštala dnevna zapovest sremačkog Agamnenona iz Šida, “pozorišnog ratnog huškača” Cvetina Aničića: “Na Troju! Na Troju! NaTroju”.

Susreti su završeni 28. maja predstavom “Na pučini” Slavomira Mrožeka, u režiji Darka Grahovca iz Jaše Tomića. Susreti su tako isplivali makar koliko je žiri svojim odlukama učinio, ako ne baš da potpuno potone, onda makar da se dobrano zagrcne.

Branko Rakočević

Počinje 55. Sterijino pozorje

Sr. Mitrovica, 25. Maj 2010.

Sterijino pozorje u Novom Sadu predstavlja u 55. izdanju, od 26. maja do 4. juna, 12 predstava u Selekciji nacionalne drame i pozorišta i pet u međunarodnom programu “Drugo Vi”, a počinje popularnom novom verzijom “Kose” beogradskog Ateljea 212, u režiji Kokana Mladenovića, koji potpisuje još dva projekta.

Po dve predstave, koje će videti publika 55. Pozorja, režirali su i Paolo Mađeli i Andraš Urban.

Uoči zvaničnog otvaranja, Pozorje će odati počast velikom piscu Meši Selimoviću, povodom stogodišnjice njegovog rođenja, a dramu “Derviš i smrt” izvešće u festivalskom prologu u Srpskom narodnom pozorištu Gradsko pozorište “Kodžaeli” iz Izmita u Turskoj, u režiji M. Nurulaha Tundžera.

Osim te predstave, za koju je Selimovićev tekst adaptirao Nebojša Bradić, inače minister kulture Srbije, a gostovaće u još nekim gradovima u Srbiji, Selimovićev jubilej biće obeležen i izložbom Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, čija je autorka Olga Marković.

Predstave prema delima domaćih pisaca, koja čini deo Selekcije nacionalne drame i pozorišta, odabrala je Ana Tasić, rukovodeći se kriterijumom da odabrane komade odlikuju provokativna scenska realnost i idejno bogata rediteljska tumačenja tekstova.

Samo je jedna predstava pritom nastala na osnovu klasike, mada savremene (Banović Strahinja - Borislav Mihajlović Mihiz), pri čemu tri predstave dolaze iz inostranstva (Zagreb, Ljubljana, Istanbul), dok su, među domaćim učesnicima, dva pozorišta na mađarskom jeziku. To znači da će samo dve predstave prema delima domaćih pisaca biti igrane na srpskom jeziku.

Selekciju čine “Barbelo, o psima i đeci” Biljane Srbljanović, u režiji Mađelija i izvođenju Gradskog dramskog kazališta "Gavella" iz Zagreba, “Brod za lutke” Milene Marković, u režiji Aleksandra Popovskog i izvođenju Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana, “Generalna proba samoubistva” Dušana Kovačevića, u režiji Nurulaha Tundžera i izvođenju Gradskog pozorišta Istanbul, te Mihizov “Banović Strahinja”, u režiji Urbana i izvođenju Narodnog pozorišta (Narodno kazalište/Népszínház) iz Subotice.

Kokan Mladenović učestvuje u selekciji nacionalne drame režijom “Pomorandžine kore” prema tekstu Maje Pelević, u izvođenju Novosadskog pozorišta (Újvidéki színház).

Biće izvedena i “Čekaonica” Borisa Liješevića i Branka Dimitrijevića, u režiji Liješevića i produkciji Ateljea 212 i Kulturnog centra Pančevo, te “Sardinija” Ištvana Besedeša, u režiji Urbana i izvođenju Pozorišta “Deže Kostolanji” (Színház Kosztolányi Dezsö) iz Subotice.

Prema navodima Ane Tasić, kvalitet teksta nije bio dovoljan po sebi pri izboru predstava za selekciju nacionalne drame, ako njegovo scensko čitanje nije autentičnije ostvareno.

U tom smislu, predstave koje su realizovane na osnovu vrednih, savremenih ili klasičnih, tekstova, koje Sterijino pozorje svakako treba da promoviše, ali nisu, u scenskom tumačenju, umetnički bitnije, nisu ni ušle u selekciju. S druge strane, u program su uključene predstave umetnički superiornijih rediteljskih poetika, gde je izvođenje posebno kreativno, u formalnom, stilskom, dramaturškom pogledu, navela je Ana Tasić u obrazloženju selekcije.

U selekciji nacionalnog pozorišta, za koju je Aleksandra Glovacki odabrala pet predstava, našla se “Kosa” beogradskog Ateljea 212, u režiji Kokana Mladenovića, koji potpisuje i režiju “Dunda Maroja” Marina Držića, u izvođenju Kruševačkog pozorišta.

U selekciji nacionalnog pozorišta je i “Drama o Mirjani o ovima oko nje” mladog hrvatskog autora Ivora Martinića, u režiji Ive Milošević i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, zatim Euripidove “Bahantkinje”, u režiji Stafana Valdemara Holma i izvođenju Narodnog pozorišta Beograd, te “Nora” Henrika Ibzena, u režiji Predraga Štrpca i izvođenju Narodnog pozorišta Sombor.

Međunarodni program “Drugo Vi” 55. Pozorja, čiji je selektor Nikola Zavišić, obuhvata pet predstava, među kojima je i “Zagrebački pentagram” grupe autora (Igor Rajki, Filip Šovagović, Nina Mitrović, Damir Karakaš i Ivan Vidić), u režiji Mađelija i izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih.

Na programu je i “Dom Bernarde Albe” Federika Garsije Lorke, u režiji Dijega de Brea i izvođenju Slovenskog ljudskog gledališča Celje, zatim rumunska predstava “20 per 20”, čiji je autor i reditelj Đianina Karbunariu, a produkcija je Yorick Studija (Trgu-Mureš & dramAcum) iz Bukurešta, te “Fedra Fitnes” (Phaidra Fitness) Ištvana Tašnadija, u izvođenju KoMa & ALKA.T Companies iz Budimpešte.

Publika 55. Pozorja videće i komad “Will You Ever be Happy Again” Sanje Mitrović, u produkciji Centra za kulturnu dekontaminaciju Beograd, hetveem theatre Amsterdam i Stand Up Tall Productions iz Amsterdama.

Sterijino pozorje nedavno je potpisalo sa Ministarstvom kulture Protokol o sufinansiranju Sterijinog pozorja u periodu od 2010. do 2012. godine.

Ministarstvo tim protokolom, kako je istaknuto, prepoznaje “Sterijino pozorje” kao manifestaciju od značaja za nacionalnu kulturu, ali i za međunarodno povezivanje.

Protokol podrazumeva budžetsku podršku ove godine u iznosu od pet miliona dinara, uz još 400.000, koliko je izdvojeno za podršku konkursu Sterijinog pozorja za domaći dramski tekst.

Osim od Ministrastva kulture, Sterijino pozorje dobilo je ove godine i pet miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, na osnovu konkursa, a milion dinara izdvojeno je i iz budžetske rezerve Vojvodine, dok su gradske vlasti Novog Sada obezbedile 13 miliona dinara. Ostatak budžeta, ukupno planiranog u iznosu od oko 25 miliona dinra, biće obezbeđen zahvaljujući sponzorima, među kojima su glavni NIS i Erste banka.

Prošle godine je predstava “Brod za lutke” Milene Marković, u režiji Ane Tomović i izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, trijumfovala na 54. Pozorju, osvojivši Sterijinu nagradu žirija za najbolju predstavu u celini i tekst, kao i priznanje Okruglog stola Pozorja koje je završeno predstavom “Pijana noć 1918” teatra Ulisis sa Briona, u čast nagrađenih.

Žiri 54. Sterijinog pozorja, kojim je predsedavala beogradska glumica Mirjana Karanović, video je 16 predstava u selekciji nacionalne drame i pozorišta, a jednoglasno je dodelio Sterijinu nagradu za najbolju predstavu “Brodu za lutke”, kao i nagradu Mileni Marković za tekst te savremene drame. Predstava “Brod za lutke” dobila je još dve nagrade žirija, uključujući za originalnu scensku muziku hrvatskog muzičara Darka Rundeka, a po broju nagrada istakla se i predstava “Kandid ili optimizam” Voltera, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, za koju je Sterijinu nagradu za režiju dobio Aleksandar Popovski.

Predstava “Kandid ili optimizam” ostaće zapamćena na 54. Pozorju i po glumcu Bogdanu Dikliću, kome je za vreme izvođenja te drame pozlilo, nakon čega je doživeo infarkt i operisan u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. U međuvremenu, popularni glumac uspešno se oporavio.

Obrazloženje selekcija moguće je naći OVDE

Sajt Sterijinog pozorja je www.pozorje.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Otvorena izložba Ateljea Sveta Anastazija

Sr. Mitrovica, 22. Maj 2010.

U petak 21.05.2010 u 20:00 sati otvorena je izložba Ateljea Sveta Anastazija Hrvatskog kulturnog centra
„Srijem“. Izložbu su organizovali HKC „ Srijem“ Atelje Sveta Anastazija i Centar za kulturu „Sirmijumart“, a gosti izložbe bili su HKPD „Matija Gubec“ – Tavankut i Udruga „Zlatne ruke“ – Bošnjaci, Republika Hrvatska.
Zlatovez je veoma dekorativna tehnika ručnog rada, koja se radi sa zlatnim koncem. Najčešće se veze tehnikom preko papira, jer najviše pokazuje ljepotu zlatnog veza.
Vez zlatom bio je znak prestiža pojedinih seoskih obitelji i njihovih kćeri i sinova, jer su se tim vezom izrađivali najsvečanije djevojačke rubine i momačka poprsja. Prije tih vezova na selu, zlatovez se radio na dvorovima, u crkvama i bogataškim obiteljima. O zlatovezu se pisalo još u 13. stoljeću na području Dubrovnika.
U svetu je poznata Drezdenska škola zlatoveza iz koje su ponikle mnoge zlatovezilje europskih prestonica. Jedno je vreme zlatovez i izrada narodnih nošnji bila potisnuta. No, u nekim selima u okolini Đakova, a i drugih delova Slavonije, nikada se nije prestajalo vesti zlatom.
Zlatovez, slavonski znamen od davnina je priznat i kao slavonski suvenir, te ga je na svoje stranice uvrstila i Turistička zajednica Osječko-baranjske županije.

[nggallery id=29]