„ГДЕ СВИ ЋУТЕ ОНЕ ГОВОРЕ“

     У малој сали Музеја Срема свечано је отворена изложба гусала, под називом „Где сви ћуте оне говоре“. Аутор изложбе је Мирослав Митровић, виши кустос – етнолог, а организовали су је Етнографски музеј у Београду - Установа културе од националног значаја , Музеј Срема и Центар за културу „Сирмијумарт“.

Поред тога што су имали прилику да виде поставку коју чини одабир гусала из Збирке народних инструмената Етнографског музеја, посетиоци су могли да чују и занимљиве информације везане за гусле, не само као музички феномен, него и друштвени - њихова појава, распрострањеност, улога, значај у прошлости и садашњости и сл.

О гуслама у сећању српског народа и традицији говорио је Мирослав Митровић, а Владимир Перић, кустос Музеја Срема, говорио је о појави гусала на подручју Срема.

У музичком делу програма учествовао је гуслар Вукман Боричић, а Александар Крстајић из Сирмијумарта казивао је Његошеве речи о томе шта гусле представљају за народ. Тако су гусле народу постале разговор душе. Представљале су и једину музику с којом се пева и тугује једнако, а у тешким тренуцима народу су биле лек.

Са аспекта визуелног и уметничког, гусле имају и специфичан ликовни израз, исказан кроз ликовну композицију и симболику њихове грађе – од материјала и делова који их граде, до целине. Израђују се углавном од јавора, дрвета које је у српској претхришћанској религији означавало култ предака, па се уз гусле славе преци, мада међу изложеним гуслама има и оних које су узрађене од металних војничких шлемова, суве тикве и других материјала. На „глави“ гусала се могу уочити изрезбарени и богато украшени ликови различитих животиња (глава птице, коња или јарца), док је гудало у облику змије (симбол горштачке љутине).

Гусле, као посебан феномен, говоре и када причају - кроз гуслање, али и када ћуте - кроз поруке које су записане на њима.