Вeсти

Сабор у славу и част Стојана Чупића , 06.09.2014. године у Салашу Ноћајском

  Велики родољуб, војвода Стојан Чупић, био је одговоран, предузимљив српски домаћин, велики говорник, необичан јунак и вешт војсковођа, једна од најснажнијих личности из времена Првог и Другог устанка против турског насиља. Памти се да је био праведан, а сиротињи велики пријатељ и заштитник, који НИШТА НИЈЕ УЗЕО, РОД И ОТАЏБИНУ НИЈЕ ОСТАВИО, ВЕЋ ЈЕ РОДУ И ОТАЏБИНИ ДАО СВЕ.
Захваљујући храбрости, угледу и домишљатости остао је запамћен у народној епској песми „Змај од Ноћаја“. Вук Караџић га сврстава у најхрабрије српске устанике описујући га као јуначину, хвалишу, весељака и прзницу, човека који је склопљен од свега што је запаљиво и експлозивно.

Војводи Стојану Чупићу - Змају од Ноћаја у част и ове године одржаће се 22. сабор у Салашу Ноћајском. Организатор Сабора је Месна Заједница Салаш Ноћајски, под покровитељством Града Сремска Митровица.

Културно-уметнички програм Сабора организује Центар за културу „Сирмијумарт“ из Сремске Митровице.

ПРОГРАМ САБОРА:
Субота, 06. Септембар 2014. године
16:оо
- ПРИЈЕМ ГОСТИЈУ И УЧЕСНИКА САБОРА

16:3о:
- Подизање Саборске заставе
- Полагање венаца на гроб војводе
- Парастос војводи и јунацима Првог српског устанка служи архијереј Немања Живковић са свештеницима Мачванског намесништва

17:00
ВИТЕШКЕ ИГРЕ
- Избор Војводе мачванског

19:00
ПРОГЛАШАВАЊЕ ПОБЕДНИКА
- Додела признања

19:3о
MАЧВАНСКО ПРЕЛО
Програм:
- Химна Србије „Боже правде", певају: чланице „Градског хора Сирмијумарт“
- Отварање Сабора, Сабор отвара: Зоран Мишчевић, заменик председника скупштине Града Сремска Митровица
- Химна – Здравица Војводи Стојану Чупићу – Добрица Ерић, казује: Сенка Пајић
- Саборска беседа „Душа Србије" - Николај Велимировић, казује: Никола Станковић, Рецитаторски студио „Калиопа“ Центра за културу „Сирмијумарт“
- Игре из Шумадије - школа фолклора Салаш Ноћајски
- Изворна група „Дрина“ Богатић
- „Бој на Салашу“ – рецитују ученици ОШ „Добросав Радосављевић Народ"
- „Жиг“ – Жељка Аврић, рецитује: Стефан Тајбл, Рецитаторски студио „Калиопа“ Центра за културу „Сирмијумарт“
- Гуслар Вукман Боричић
- Игре из Мачве: Фолклорни ансамбл „Бранко Радичевић" Сремска Митровица Центра за културу „Сирмијумарт"
- „Плава гробница“ -Милутин Бојић, рецитује: Јован Мартиновић
- Помен на жртве Првог светског рата, казује: Горан Чупић – секретар „Потомака ратника 1912 – 1920.", Београд
- „Тамо далеко“ - Сенка Пајић, труба
 

ЗАВРШЕН "СРЕМ ФОЛК ФЕСТ"

 

  Публици су се у четири фестивалске вечери, представили ансамбли из Турске, Бугарске, Грчке, Грузије, Словеније, Словачке, Литваније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Током четири дана трајања Фестивала, Сремску Митровицу посетило је на десетине хиљада људи, а сaм Фестивал је посећивало око пет хиљада људи сваке фестивалске вечери. На митровачкој ревији фолклора по први пут је учествовао ансамбл из српске покрајине Косово, и то КУД „Копаоник“ из Лепосавића. Колико је Сремска Митровица богата фолклором говори и то што се сваког фестивалског дана представио по један митровачки ансамбл, и то домаћи градски ансамбл „Бранко Радичевић“ и ансамбли ДНУК „Коломејка“, ХКЦ „Сријем – Хрватски дом“ и МКУД “Срем“.Фестивал је и ове године био обогаћен низом интересантних пратећих програма и дневних садржаја: продаја сувенира, рукотворина, народних ношњи, вина и сремачких специјалитета.

Покровитељи овогодишњег Фестивала били су град Сремска Митровица и Министартво културе и информисања Републике Србије, а генерални спонзор је „Ролопласт Мошић“ из Сремске Митровице. Сарадници на пратећим програмима Фестивала су Туристичка организација града Сремска Митровица, Канцеларија за младе, „Улица сликара“ и Установа за неговање културе „Срем“.
Овогодишњи „Срем Фолк Фест“ имао је и хуманитарни карактер, с обзиром на то да је организатор обезбедио народну ношњу као донацију гостујућем ансамблу из Бијељине чији су костими страдали у незапамћеним поплавама које су задесиле наш регион.

Као и претходних година, “Срем Фолк Фест“ употпунио је и туристичку промоцију града, с обзиром на то да су гостима биле омогућене посете знаменитости града, као и посете Резервата природе “Засавица”, фрушкогорских манастира, етно здања…
Највећа митровачка културна манифестација, бар на неколико дана, довела је читав свет у сремску равницу и љубитељима фолклора још једном омогућила да уживају у богатству различитости, традиционалним изворним играма и раскошним народним ношњама.