Вeсти

“СЛОБОДНА ЗОНА” У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

     У “Арт клубу Сирмиjумарта" у Сремској Митровици, од 15-19. јуна 2015. године, одржаће се пројекције филмова са фестивала "Слободна зона". Пројекције почињу свако вече у 20.30 часова, а улаз је бесплатан.

Распоред пројекција:

Понедељак 15. јун 2015. у 20:30 сати / “Со земље” / документарни / Вим Вендерс, Џулијано, Риберо Салгадо / Француска / 109′ / 2014.

Уторак 16. јун 2015. у 20:30 сати / “20 000 дана на Земљи” / документарни / Ијан Форсајт, Џејн Полард / Велика Британија / 97’ / 2014.

Среда 17. јун 2015. у 20:30 сати / “Омар” / играни / Хани Абу Асад / Палестина / 96′ / 2013.

Четвртак 18. јун 2015. у 20:30 сати / ”О коњима и људима” / играни / Бенедикт Ерлингсон / Исланд, Немачка / 81′ / 2013.

Петак 19. јун 2015. у 20:30 сати / “Долазимо као пријатељи” / документарни / Хуберт Саупер / Француска, Аустрија / 105′/ 2014.

Посетиоци пројекција ће током маја и јуна имати прилику да виде избор од пет филмова које је београдска публика изгласала за најбоље на последњем, 10. издању фестивала, који је у новембру 2014. године посетило више од 23.000 гледалаца.

Овогодишњи избор филмова за Турнеју обухвата убедљивог победника београдског фестивала по гласовима публике, остварење “Со земље” прослављеног редитеља Вима Вендерса. Филм прати фотографа Себастиао Салгада који последњих 40 година путује континентима, пратећи кораке вечно мењајућег човечанства. Филм је 2014. добио награду на фестивалу у Кану и Сан Себастијану, а ове године је номинован за Оскара у категорији најбољи документарни филм.

Филм којим је свечано отворена Слободна зона и који је доживео још четири фестивалске репризе, „20 000 дана на Земљи“, редитеља Ијана Форсајта и Џејн Полард, представља документарно-фиктивну биографију рокенрол звезде, музичара, песника, писца и сценаристе, Ника Кејва.

Још један филм са номинацијом за Оскара, у категорији за најбољи страни филм, „Омар“ редитеља Ханија Абу-Асада, представља напети трилер који држи пажњу од почетка до краја о издаји, наводној и реалној, у окупираним територијама Палестине.

„О коњима и људима“ редитеља Бенедикта Ерлингсона је бизаран, урнебесан и чудесан дебитантски филм, јединствена ода вези измедју људи и коња на Исланду.

„Долазимо као пријатељи“ филм прослављеног документаристе Хуберта Саупера нам доноси причу о колонијализму у Африци који данас преузима нови, још опаснији облик.

Филмски фестивал “Слободна зона” ће се поред Сремске Митровице одржати и у Смедереву, Зајечару, Чачаку, Димитровграду, Бечеју, Бачкој Паланци, Новом Пазару, Пожеги, Суботици, Панчеву, Руми, Лозници, Лазаревцу, Сомбору, Петровцу на Млави, Горњем Милановцу, Крушевцу, Даросави, Врању, Бору, Пријепољу, Вршцу, Младеновцу, Зрењанину, Инђији, Параћину, Лесковцу, Неготину, Оџацима, Новом Бечеју, Кањижи, Мокрину, Аранђеловцу, Прокупљу, Ваљеву, Ужицу, Шапцу, Лозници и Обреновцу

Филмски фестивал "Слободна зона" у Сремској Митровици организује Позориште "Добрица Милутиновић" у сарадњи са Центром за културу "Сирмиjумарт".
Више о филмовима може се пронаћи на званичној страници фестивала "Слободна зона" - www.freezonebelgrade.org.

ИСЦЕЉЕЊЕ“ ПРИКАЗАНО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

    У свечаној сали Српског дома 28.маја. 2015. године одржана је бесплатна пројекција дугометражног играног филма „Исцељење“. Организатор овог догађаја, Центар за културу „Сирмијумарт“, омогућио не само да у нашем граду филм буде приказан и пре биоскопских пројекција у Србији, које су планиране за јесен, него и да угости његове ауторе. То су Иван Јовић (редитељ), Моња Јовић (сценаристкиња) и Пабло Феро Живановић (директор фотографије). Иначе, филм је у свету први пут приказан на 24. фестивалу источноевропског филма у немачком граду Котбусу. Као најбоље филмско остварење, добитник је више награда на филмским фестивалима у Шведској и Македонији, а последња у низу награда је награда жирија за најбољи српски филм на 43. FEST-у у Београду.
„Исцељење“, припада жанру драма. Постављањем питања које остаје након свих ратова (Како опростити свом непријатељу?) и граница љубави („Љуби непријатеља свога“), филм тематизује проблем опроштаја као једног од услова за живот у љубави и победу над смрћу и бесмислом.
Трочлана глумачка екипа (Јово Максић - монах, Радован Миљанић – старац, Немања Јеремић - дечак) својом глумом и кратким дијалозима, верно је дочарала интимну људску, психолошку драму, фокусирану на процес праштања, причајући причу о људској патњи, трауматичној прошлости људи изазваној ратом, бремену одговорности за туђа недела, вери, склоности човека да поклекне и његовим уверењима и моралним дилемама. Преплитање психолошког и духовног доноси причу и о човечности, времену потребном да се некоме нешто опрости, околностима које отежавају или олакшавају процес доношења одлука и тријумфу оног доброг, духовног. Оно доводи до исцељења, унутрашњег и спољашњег, исцељења у смислу „оздрављења ума, душе и тела“, када мржња бива побеђена разумом, љубављу и добрим делима. Иако на том путу човек често бива у расколу, услед сукоба и противречности света који постоји унутар њега и оног који га окружује, као и нанетог бола и неспремности да се промени, он је тај који одлучује хоће ли и може ли, мењајући себе, исцељивати и себе и друге.
И сам амбијент у ком је филм сниман (село у подножју планине Ртањ) у потпуности је осликао атмосферу изолованости живота у испосници и унутрашњу драму ликова који су, у таквој изолацији, суочени један са другим. Кулминацији унутрашњих превирања сваког од њих понаособ, као последица патње коју носе у себи, контрастрира лепота природе.
Посебну емоционалну обојеност доживљају и поруци филма дала је интерпретаторка духовног појања Гркиња Нектарија Каранци. Својим гласом она представља четврти, невидљиви лик, али и још један контраст. Наиме, насупрот мушкој причи о рату и бесмислу, која је болна, при извођењу древног молитвеног напева терирем (који се сматра анђеоском песмом и божанском успаванком којом је Пресвета Богородица успављивала Христа) чује се умирујући, нежни глас који „лечи“. Симболише глас жене, мајке, сестре, утешитељке, Богомајке која пева успаванку и која представља глас мудрости срца.
На реалистичан и приступачан начин испричана је животна прича која је део нечије стварности, чији епилог је исцељење, а која поручује да увек постоји могућност да неко, ко је и данас проживљава, опрости и крене у том смеру. Та прича је без текста оставила све присутне, који су по завршетку филма честитали ауторској екипи на одличном остварењу и захвалили се на пруженој прилици да погледају филм, и то много пре његових пројекција у српским биоскопима.