Цeнтaр зa културу Сирмиумaрт Срeмскa Митрoвицa
A | A

Вeсти

Вeсти
Oд:    Дo:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 >

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА РОМАНА "НИЗ ПРУГУ" ЈЕЛЕНЕ НЕДИЋ

Ср. Митрoвицa, 16. Дeцeмбaр 2015.

     Промоција романа „Низ пругу“, који је написала Јелена Недић, одржана је у свечаној сали Српског дома. Организатор промоције и издавач романа је Центар за културу „Сирмијумарт“.

Ово је ауторкин други роман. Фокусирајући се на актуелне и сложене теме и појаве, присутне у друштву, породици и животу појединца, Јелена оживљава различите ликове, од којих сваки има своју животну причу и судбину. Услед многих фактора и околности, срећу се са различитим проблемима и последицама, насталим услед насиља, корумпираности, похлепе за новцем, сиромаштва, пада морала у друштву, проституције и сл. То оставља неизбрисиве трагове у њиховом унутрашњем бићу, чему доприносе и стања самообмане, слике искривљене стварности, погрешни избори.... Зато неки бесповратно потону у мутне воде порочног живота и један паралелни свет, видећи и тражећи у њему кључ за решење свих проблема, што, у ствари, представља мач са две оштрице. Насупрот томе, у роману и у стварности постоје и они чија унутрашња бића, срца и животе испуњава радост, пронађена у окружењу – природи, сваком новом дану, искреном пријатељству, снази оптимизма, искреној љубави. За чега ће се, од тога, определити појединац зависи од њега и од дешавања и појава у различитим сферама друштва.

Кроз промоцију романа присутне је водила Зорица Мишчевић, а у музичком делу програма учествовао је Вук Мушкиња. О проблему проституције говорила је Весна Барзут, психолог, указавши на њене негативне последице и на значај превенције. Ана Ћосић, професор немачког језика и књижевности, говорила је о роману са становишта књижевности. Ликове и сцене из романа сценски су оживели Стефан Тајбл (режија и драматизација текста) и глумци Јелена Томић, Никола Станковић и Горан Вучановић. Затим је о роману и његовом настанку говорила Јелена Недић, која је истакла да он представља опомену – свако опредељење за живот пун порока погрешан је избор и из тога се не може изаћи без последица.

Осим представљања књижевног стваралаштва ауторке, ова промоција је имала и хуманитарни карактер. Новац прикупљен продајом књиге намењен је Општинском удружењу грађана Сремске Митровице за помоћ особама са аутизмом.

 

 
 
 

 
 

 
 
 

 

ПРОМОЦИЈА РОМАНА „НИЗ ПРУГУ“ ЈЕЛЕНЕ НЕДИЋ

Ср. Митрoвицa, 14. Дeцeмбaр 2015.

     У свечаној сали Српског дома у Сремској Митровици, у уторак, 15. децембра 2015. године у 19 часова биће одржана промоција романа „Низ пругу“, ауторке Јелене Недић. Организатор промоције и издавач овог романа је Центар за културу „Сирмијумарт“.


У свом, другом по реду, роману, кроз сликање портрета, поступке и менталитет главне јунакиње, али и осталих протагониста, Јелена прича причу која дотиче многе, и данас актуелне, теме, као што су насиље у породици и друштву, питања остављене деце, пад морала у друштву, проституција, подводништво, корумпираност, похлепа за новцем, сиромаштво, власт... Различите околности и фактори, унутрашње и спољашње природе, живот у свету пуном порока и слабост оних који не могу да му се одупру, доводе до губљења осећаја за стварност, за друге, па чак и до трагичних последица.


Уједно, у таквом свету постоје примери многих супротности, испољених у начину живљења, различитим стремљењима, губљењу личног идентитета и критеријума за праве вредности, али и они за које се срећа налази у сасвим једноставним стварима и окружењу свакодневице – рађање новог дана, пријатељство, природа... Супротно мрачним сликама, понору, погрешним изборима, оданости порочном животу и препуштање његовим, најчешће, трагичним последицама, постоје и искре наде и светлости, које симболишу оптимизам и љубав. А за чега ће се, од тога, определити појединац, зависи од њега самог, но нема сумње да на његов унутрашњи свет и одлуке, и позитивно и негативно утичу и дешавања у спољашњем свету, присутна у различитим сферама друштва и појавама у њему.


Кроз промоцију овог романа присутне ће водити Зорица Мишчевић. Ана Ћосић, професор немачког језика и књижевности, говориће о роману са становишта књижевности, а Весна Барзут, психолог, говориће о проблему проституције. У музичком делу програма учествује Вук Мушкиња, док ће ликове и сцене из романа оживети Стефан Тајбл (режија и драматизација текста) и глумци Јелена Томић, Никола Станковић и Горан Вучановић.


Књигу ће заинтересовани моћи да купе по цени од 300 динара, а целокупан приход од продаје књиге намењен је Општинском удружењу грађана Сремске Митровице за помоћ особама са аутизмом.

„ГДЕ СВИ ЋУТЕ ОНЕ ГОВОРЕ“

Ср. Митрoвицa, 14. Дeцeмбaр 2015.

     У малој сали Музеја Срема свечано је отворена изложба гусала, под називом „Где сви ћуте оне говоре“. Аутор изложбе је Мирослав Митровић, виши кустос – етнолог, а организовали су је Етнографски музеј у Београду - Установа културе од националног значаја , Музеј Срема и Центар за културу „Сирмијумарт“.


Поред тога што су имали прилику да виде поставку коју чини одабир гусала из Збирке народних инструмената Етнографског музеја, посетиоци су могли да чују и занимљиве информације везане за гусле, не само као музички феномен, него и друштвени - њихова појава, распрострањеност, улога, значај у прошлости и садашњости и сл.


О гуслама у сећању српског народа и традицији говорио је Мирослав Митровић, а Владимир Перић, кустос Музеја Срема, говорио је о појави гусала на подручју Срема.


У музичком делу програма учествовао је гуслар Вукман Боричић, а Александар Крстајић из Сирмијумарта казивао је Његошеве речи о томе шта гусле представљају за народ. Тако су гусле народу постале разговор душе. Представљале су и једину музику с којом се пева и тугује једнако, а у тешким тренуцима народу су биле лек.


Са аспекта визуелног и уметничког, гусле имају и специфичан ликовни израз, исказан кроз ликовну композицију и симболику њихове грађе – од материјала и делова који их граде, до целине. Израђују се углавном од јавора, дрвета које је у српској претхришћанској религији означавало култ предака, па се уз гусле славе преци, мада међу изложеним гуслама има и оних које су узрађене од металних војничких шлемова, суве тикве и других материјала. На „глави“ гусала се могу уочити изрезбарени и богато украшени ликови различитих животиња (глава птице, коња или јарца), док је гудало у облику змије (симбол горштачке љутине).


Гусле, као посебан феномен, говоре и када причају - кроз гуслање, али и када ћуте - кроз поруке које су записане на њима.