Вeсти
Вeсти< >
Музичко-сценски спектакл „Ја знам ко сам...“
100 митровачких аматера – музичара, играча, певача и глумаца, симболично су обележили стогодишњицу почетка Великог рата. Представљен је један од најтежих периода српске историје.
Драмским сценама, глумци и рецитатори су упечатљиво дочарали рат, приказали голготу и указали на велика страдања у ком је нестала једна трећина српског становништва, али и највећу победу српске војске.
У програму су учествовали: ФА “Бранко Радичевић” (кореограф Драган Ђорђевић), Тамбурашки оркестар „Срем“ (шеф оркестра Зорица Опачић), Дувачки оркестар Сирмијумарта (шеф оркестра Слободан Радивојевић), Градски хор Сирмијумарта (диригент Наташа Стојковић), Рецитаторски студио “Калиопа” , Црквени хор „Свети Сава“ (диригент Јованка Иванић), Еди Тајм – фрула, Александра Падров – вокални солиста. Глумили су: Гордана Лукић, Латинка Перуновић, Владимир Балашћак, Александар Крстајић, Јелена Добрњац, Јелена Томић, Андријана Угљешић, Марија Влајић, Никола Станковић, Горан Вучановић, Стефан Тајбл, Лазар Бараћ и Огњен Тутић.
Да програм изгледа заиста спектакуларно помогле су реплике униформи из периода Првог светског рата које су добијене на коришћење од Гарде Војске Србије, као и костими из фундуса КОЦ Богатић и Позоришта „Добрица Милутиновић“, којима се захваљујемо на помоћи.
По завршетку програма, у препуној сали орио се громогласан аплауз презадовољне публике.
Међу званичницима који су посматрали спектакл били су командант Гарде, бригадни генерал Миломир Тодоровић, заставник Предраг Васић и пензионисани пуковник Војске Југославије Веселин Шљиванчанин.
.jpg)
Музичко-сценски спектакл “ЈА ЗНАМ КО САМ…”
100 аматера за 100 година од Великог рата
Позориште “Добрица Милутиновић”
Четвртак, 27. новембар, 19,00 сати
Цене улазнице: 200 динара (претпродаја у Сирмијумарту)
Организатор: Центар за културу “Сирмијумарт”
„ЈА ЗНАМ КО САМ...“ је музичко-сценски програм о страдању и победи Србије у Првом светском рату и посвећена је обележавању стогодишњице овог важног историјског догађаја. У програму учествује симболично 100 митровачких аматера – музичара, играча, певача, глумаца.
Србија, која није желела рат, нити је била спремна на њега, изгубила је у њему трећину свога становништва. Сећање на време великих искушења инспирисало је уредништво митровачког Центра за културу да на уметнички начин представи један од најтежих периода српске историје, испоштује га и пренесе млађим генерацијама.
У питању је уметнички приказ голготе и васкрса Србије у Великом рату. Користиће се мотиви наших познатих композитора, текстови истакнутих књижевника, играће се српска кола, певати патриотске песме. Сценски ће се приказати борбе, страдања, патње и повлачење, али и највећа победа поносне српске војске. “ЈА ЗНАМ КО САМ…” пробудиће сећење на све оне који осташе по далеким гробљима плаве гробнице, Зејтинлика, Гучева, Колубаре… Васкрснути нашим сећењем, захвалношћу и најомиљенијим песмама и они ће бити са нама.
Осим секција “Сирмијумарта” - хор, тамбурашки и дувачки оркестар, Фолклорни ансамбл “Бранко Радичевић” и Рецитаторски студио “Калиопа”, у програму учествују: Црквени хор “Свети Сава”, Еди Тајм – фрула, Александра Падров – вокални солиста, Театар “Гартел” и глумци Владимир Балашћак, Гордана Лукић, Александар Крстајић и Латинка Перуновић.
Режија и сценска адаптација: Гордана Лукић,
Кореограф: Драган Ђорђевић,
Музички аранжмани: Зорица Опачић , Слободан Радивојевић,
Диригенти: Јованка Иванић, Ивана Шевић и Наташа Стојковић,
Продуцент: Петар Самарџић, Центар за културу “Сирмијумарт”
Сценограф: Татјана Марељ Зечевић
Инспицијент: Маја Огњановић
Суфлер: Светлана Немчевић
Продуцент: Петар Самарџић, Центар за културу "Сирмијумарт"
Промоција књиге аутора др Нелета Карајлића
У препуној сали позоришта, где се тражило и место више,
присутне је поздравио начелник Управе за културу, спорт и омладину Илија Недић. У програму су учествовали модератор и уредник Вуле Журић, професор књижевности др Маја Цвијетић, као и сам аутор. У музичком делу спектакла учествовао је Елвис Ј. Куртовић који је са Нелетом све присутне развеселио добрим рокенролом.
У свом роману, првенцу, аутор је пронашао инспирацију у родном му Сарајеву, које му се из данашње перспективе чини као чардак ни на небу ни на земљи и које као да нема никакве везе са данашњим Сарајевом, како је и сам рекао. „Фајронт у Сарајеву“ је тешко, сетно пребирање по успоменама једног од Сарајлија које су тај град у Титовој Југославији учиниле посебним.
Публика је имала прилику да поставља питања аутору који је увек спремно и на духовит начин одговарао. Салом са орио смех, али и громогласан аплауз после сваког његовог одговора. Промоција се завршила потписивањем књига од стране аутора .
