Вeсти

КОНЦЕРТ „И СА ЈУГА И СА СЕВЕРА“.

    Дечји хор и Тамбурашки оркестар „Срем“, који делују при Центру за културу „Сирмијумарт“, одржали су у Позоришту „Добрица Милутиновић“, концерт под називом „И са југа и са севера“. Организовао га је Центар за културу „Сирмијумарт“.

С циљем да се, у нашем граду, негују хорски подмладак и љубав према музици, да се афирмишу дечја хорска музика, музичко – сценско извођење и подржи бављење деце музиком, основан је Дечји хор Сирмијумарта. Чине га деца, различитих узраста, која испољавају склоност и надареност за област певања. Његовим постојањем и радом, под руководством Тамаре Пајкановић, доприноси се развијању музичких способности деце и промовисању вредности на пољима културе и уметности.

И чланови Тамбурашког оркестра „Срем“, којим руководи Зорица Опачић, активно и успешно доприносе поменутом. Оркестар постоји више од три деценије, негујући и ширећи традицију и културу свирања на тамбури, у Срему и Војводини. Уједно се врши и едукација генерација школованих уметника и аматера на пољу класичне и традиционалне музике, писане за тамбуру и тамбурашки оркестар. На тај начин је и тамбурашка музика, коју они изводе, значајан чинилац митровачке културне сцене.

Вокалним и инструменталним извођењем, учесници концерта су спојили север и југ, успешно представивши део музичке традиције Војводине и Македоније. Репертоар су чиниле композиције по којима су оне препознатљиве - део су њиховог народног и музичког наслеђа, одликује их одређени музичко – поетски садржај и посебан стил извођења.

У јединствену слику ведрих боја и хармонично сазвучје, у ком су се преплитали акорди и тонови, слило се умеће оних који себе и научено изражавају певањем - користећи гласне жице и оних који то чине свирањем - користећи жице тамбуре. Био је то и спој младости, позитивне енергије и задовољства, али и знања и професионалног искуства, које на децу и младе преносе Зорица и Тамара. Наступ чланова хора и солиста, препознатљив и топао звук тамбура и њихов „ситан вез“, унели су треперење и задовољство у срца посетилаца, измамивши њихове осмехе и аплаузе.

У складу са репертоаром концерта, поједине лепоте и слике завичаја, део атмосфере свакидашњице људи, оно што је специфично за север и југ и осећања везана за њих, кроз поетско и усмено казивање, представили су гости концерта - Никола Станковић, глумац, и Шерифа Хопић, ученица седмог разреда Основне школе „Трива Витасовић Лебарник“, из Лаћарка, и чланица Удружења „ПАРНО РОМОРО“.

Одевен у чобанску одећу и огрнут опаклијом, што је део традиције севера, Никола је, поетски, насликао и дочарао портрет једног војвођанског чобанина, који размишља о себи, свом постојању и животу, искрено причајући о својим осећањима и испољавајући при томе и смисао за хумор. Шерифа је казивала стихове песме „Т 'га за југ“, песника Константина Миладинова, у којој доминира чежња за завичајем и топлим македонским југом. Специјални музички гост концерта био је хармоникаш Александар Јуришић, дугогодишњи члан Народног оркестра Сирмијумарта.

Сви извођачи и гости концерта су показали да кроз различите уметничке форме и медије (музику и поезију) могу да се представе поједини елементи традиције и културног идентитета народа, живота друштва и појединца и да се искажу различита људска осећања, насликају делови крајолика и „темперамент“ севера и југа.

    

    

    

    

  

 

МУЗИЧКО – СЦЕНСКИ ПРОГРАМ „ЈА ЗНАМ КО САМ…“

    У оквиру Новембарских дана, у митровачком Позоришту „Добрица Милутиновић“, одржан је музичко – сценски програм под називом „Ја знам ко сам...“ – 100 аматера за 100 година од Албанске голготе. Након прошлогодишње премијере, репризно извођење овог програма, за који је сценску адаптацију урадила Гордана Лукић, поново је наишло на велико интересовање и одзив публике.
Програм је организовао Центар за културу „Сирмијумарт“ с циљем обележавања стогодишњице Првог светског рата и повлачења српске војске и народа преко завејаних планина у Црној Гори и Албанији, евоцирања сећања и одавања почасти свима који су доживели и осетили Албанску голготу и који осташе по далеким гробљима „плаве гробнице“, Зејтинлика, Гучева, Колубаре...
Одевени у аутентичне костиме и користећи бројне реквизите, 100 митровачких аматера, уметнички је приказало голготу и васкрс Србије у Великом рату – спремност за одбрану отаџбине, борбе, страдања, повлачења, али и највеће победе српске војске у њему. Смењивањем различитих сцена, везаних за историјске чињенице, догађаје, ситуације и личности које су обележиле тај део наше историје, верно су приказана места, унутрашња стања и многе особине пожртвованих патриота – младића, жена, војника, поручника, подофицира, мајора... Кроз казивање, дијалог и разговор, исказана су размишљања, гнев, наде, патње, њихова и дубока бол најближих им и драгих – мајки, удовица, супруга, девојака, сестара.
Упечатљивости призора, слика драматичних ситуација и целокупног доживљаја, у сценографски омеђеном простору, снажно су допринели говор и сценски покрети чланова Театра „Гартел“ и Рецитаторског студија „Калиопа“, Центра за културу „Сирмијумарт“.
Вокалним и инструменталним извођењем и елегичним мелодијама, солисти Александра Падров и Еди Тајм, чланови дувачког и тамбурашког оркестра Центра за културу „Сирмијумарт“, Црквеног хора „Свети Сава“ и хора Сирмијумарта, причали су приче о испраћају и одласку ратника у бој, ратним страхотама, патњом за завичајем, остављеном селу, спаљеној цркви... Осим тога, интерпретирани маршеви, композиције о Србији, кола из Првог светског рата, која су уз музичку пратњу извели чланови Фолклорног ансамбла „Бранко Радичевић“, донели су и слике и приче о снази народа, јунаштву, поносу и победи над непријатељем.
Центар за културу „Сирмијумарт“ се захваљује Гарди Војске Србије, Културно – образовном центру Богатић и Гарнизону Сремска Митровица, који су помогли да се реализује овај програм.