Цeнтaр зa културу Сирмиумaрт Срeмскa Митрoвицa
A | A

Вeсти

Вeсти
Oд:    Дo:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 >

МУЗИЧКО – СЦЕНСКИ ПРОГРАМ „ЈА ЗНАМ КО САМ…“

Ср. Митрoвицa, 23. Нoвeмбaр 2015.

    У оквиру Новембарских дана, у митровачком Позоришту „Добрица Милутиновић“, одржан је музичко – сценски програм под називом „Ја знам ко сам...“ – 100 аматера за 100 година од Албанске голготе. Након прошлогодишње премијере, репризно извођење овог програма, за који је сценску адаптацију урадила Гордана Лукић, поново је наишло на велико интересовање и одзив публике.
Програм је организовао Центар за културу „Сирмијумарт“ с циљем обележавања стогодишњице Првог светског рата и повлачења српске војске и народа преко завејаних планина у Црној Гори и Албанији, евоцирања сећања и одавања почасти свима који су доживели и осетили Албанску голготу и који осташе по далеким гробљима „плаве гробнице“, Зејтинлика, Гучева, Колубаре...
Одевени у аутентичне костиме и користећи бројне реквизите, 100 митровачких аматера, уметнички је приказало голготу и васкрс Србије у Великом рату – спремност за одбрану отаџбине, борбе, страдања, повлачења, али и највеће победе српске војске у њему. Смењивањем различитих сцена, везаних за историјске чињенице, догађаје, ситуације и личности које су обележиле тај део наше историје, верно су приказана места, унутрашња стања и многе особине пожртвованих патриота – младића, жена, војника, поручника, подофицира, мајора... Кроз казивање, дијалог и разговор, исказана су размишљања, гнев, наде, патње, њихова и дубока бол најближих им и драгих – мајки, удовица, супруга, девојака, сестара.
Упечатљивости призора, слика драматичних ситуација и целокупног доживљаја, у сценографски омеђеном простору, снажно су допринели говор и сценски покрети чланова Театра „Гартел“ и Рецитаторског студија „Калиопа“, Центра за културу „Сирмијумарт“.
Вокалним и инструменталним извођењем и елегичним мелодијама, солисти Александра Падров и Еди Тајм, чланови дувачког и тамбурашког оркестра Центра за културу „Сирмијумарт“, Црквеног хора „Свети Сава“ и хора Сирмијумарта, причали су приче о испраћају и одласку ратника у бој, ратним страхотама, патњом за завичајем, остављеном селу, спаљеној цркви... Осим тога, интерпретирани маршеви, композиције о Србији, кола из Првог светског рата, која су уз музичку пратњу извели чланови Фолклорног ансамбла „Бранко Радичевић“, донели су и слике и приче о снази народа, јунаштву, поносу и победи над непријатељем.
Центар за културу „Сирмијумарт“ се захваљује Гарди Војске Србије, Културно – образовном центру Богатић и Гарнизону Сремска Митровица, који су помогли да се реализује овај програм.

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

 

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

КОНЦЕРТ „И СА ЈУГА И СА СЕВЕРА“

Ср. Митрoвицa, 23. Нoвeмбaр 2015.

    Концерт под називом „И са југа и са севера“, дечјег хора и Тамбурашког оркестра „Срем“, који делују при Центру за културу „Сирмиjумарт“, биће одржан 26.11.2015. године у 19 часова у Позоришту „Добрица Милутиновић“ у Сремској Митровици. Организатор концерта је Центар за културу „Сирмиjумарт“, а улаз је слободан.
Дечји хор „Сирмиjумарта“ окупља децу различитих узраста, која испољавају склоност и надареност за област певања, а с циљем развијања њихових музичких способности, неговања и промовисања вредности на пољима културе и уметности. Хором руководи Тамара Пајкановић.
Тамбурашки оркестар „Срем“, којим руководи Зорица Опачић, постоји више од три деценије, ширећи традицију и културу свирања на тамбури у Срему и Војводини. Тиме врши и едукацију генерација школованих уметника и аматера на пољу класичне и традиционалне музике, писане за тамбуру и тамбурашки оркестар. Добитник је бројних награда и плакета.
Вокалним и инструменталним извођењем, чланови хора и оркестра ће спојити север и југ, песмом и музиком, представиће део музичке традиције Војводине и Македоније, у којој је заступљена тамбура.
На репертоару су композиције по којима су ови крајеви, већ дуги низ година, препознатљиви и које су део њиховог народног и музичког наслеђа. Одликује их одређени музичко – поетски садржај и посебан стил извођења.
Поједине лепоте и слике завичаја, део атмосфере свакидашњице људи, оно што је специфично за север и југ и осећања везана за њих, кроз поетско и усмено казивање, представиће гости концерта Никола Станковић и Шерифа Хопић.

TRIO BALKAN STRINGS

Ср. Митрoвицa, 09. Нoвeмбaр 2015.

    Концерт „TRIO BALKAN STRINGS“, гитарске породице Старчевић, одржан је у Позоришту „Добрица Милутиновић“, у организацији Центра за културу „Сирмијумарт“.
Трио у саставу Зоран, Никола и Жељко Старчевић, приредио је публици незаборавни концерт, којим је показао да музика може успешно да спаја и представља различите културе и да, истовремено, буде квалитетно и оригинално интерпретирана. У томе су испољени класично гитарско образовање које су стекли, богато музичко искуство, године преданог и квалитетног рада, што је препознато и у нашој земљи и иностранству. Потврда за то су и њихови јединствени, препознатљиви наступи, снимљени албуми, награде и многобројна публика која долази на њихове концерте.
Иако су народи, настањени на Балкану, различити и имају свој музички идентитет, музика Балкана има и доста тога заједничког. Полазећи од тога, користећи разнолике изражајне могућности гитара и представљајући класичну гитару и у неком новом светлу, Трио „Балканске жице“ одушевио је присутну публику.
Универзалним музичким језиком, „својим жицама“ и умећем, присутнима су представили и приближили специфичности разноврсних култура и музичког богатства мултинационалног Балкана, а тиме и део културе и музике народа ком припадају и из ког потичу. Аутентичним гитарским извођењем, спојили су у хармоничну целину музику наших и суседних простора. Обухватила је етно и друге елементе многих култура и музичких жанрова – српске, ромске, македонске, румунске, молдавске, мађарске, грчке, медитеранске, са примесама класичних елемената, jazz и swing музике. Перфектна и прецизна класичарска интерпретација чланова триа, одражавала је и посебне експресије, сензибилитет и одмереност. Различити ритмови, соло деонице и акорди гитарске музике, презентовани у балканском стилу, ширили су се позоришном салом, праћени топлом добродошлицом и аплаузима публике.
Својим наступом, Старчевићи су показали митровачкој публици да и даље ткају „балкански ћилим“. Он је саткан од мноштва нити преплетених тонова, насталих окидањем и треперењем жица гитара, али и коришћењем орнамената и техника који су типични за друге инструменте. Уз то, оправдали су и очекивања публике, потврдивши се као врсни познаваоци гитаре, музичких корена и мелоса свог и других народа Балкана и као уметници који, балканским жицама, професионално представљају и шире истинске музичке вредности.