Цeнтaр зa културу Сирмиумaрт Срeмскa Митрoвицa
A | A

Вeсти

Вeсти
Oд:    Дo:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 >

СВЕЧАНИ КОНЦЕРТ ПОВОДОМ 50 ГОДИНА ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Ср. Митрoвицa, 02. Дeцeмбaр 2015.

    Центар за културу "Сирмиjумарт" организује свечани концерт поводом 50 година постојања и континуираног рада Фолклорног ансамбла "Бранко Радичевић" Сремска Митровица. Концерт носи назив "БРЖЕ, БРАЋО, АМО, АМО, ДА СЕ СКУПА ПОИГРАМО!", по стиховима Бранка Радичевића, и одржаће се у хали ПСЦ "Пинки", у Сремској Митровици, у суботу 5. децембра 2015. године. Почетак концерта је у 19 часова, а улаз је слободан.


Градски фолклорни ансамбл „Бранко Радичевић“ делује при Центру за културу „Сирмиjумарт“ и то у шест постава – четири поставе дечјег узраста, Први ансамбл и Ансамбл ветерана, са укупним бројем око 300 чланова. На програму Ансамбла се налазе игре из свих крајева Србије, прикази народних обичаја српског народа, кореографски обрађени и прилагођени сцени. Изворне народне песме, које се изводе на традиционалан  начин, од заборава чувају женска и мушка Певачка група, које делују у оквиру Ансамбла, а чији чланови су и играчи. Оснивач и уметнички руководилац ансамбла до 1987. године био је чика Илија Николић, у чију част „Сирмиjумарт“ сваке године организује Сусрет фолклорних ансамбала ветерана. Од 1987. године, уметнички руководилац Ансамбла је Драган Ђорђевић, који је завршио школу за фолклорне педагоге у Загребу и стекао знање о фолклору из читаве бивше Југославије.


Као музичка пратња, у раду Ансамбла учествују Народни оркестар, којим руководи Владимир Марушић  и Тамбурашки оркестар „Срем“, под управом Зорице Опачић.


Ансамбл је добитник престижних признања и награда за висок ниво извођења програма и допринос култури. Једна од њих је и Новембарска награда, коју је добио 2000. године.


Ансамбл је у години јубилеја постигао значајан успех, учешћем и пласманом у финале емисије „Шљивик“. Емитује се на првом програму РТС-а и такмичарског је карактера. Приказује разноврсно богатство српске традиционалне културне баштине и домете народног стваралаштва, заступљене у вокалном, инструменталном и играчком извођењу. На основу снимљених прилога о Сремској Митровици, гледаоци су упознали њене културне, етнолошке и музичке знаменитости, које потврђују да и игра и изворна музика у њој заузимају важно место. Таква разгледница Града порука је будућим нараштајима да наставе да их чувају. То се видело и у наступу Ансамбла, који је музичку и играчку традицију нашег Града и околине, у емисији, представио играма из Срема. Од 58 ансамбала учесника, ФА „Бранко Радичевић“ освојио је значајно друго место.


Крајем маја 2015. године на „54. музичком фестивалу деце Војводине“ - Покрајинској смотри музичко - фолклорног стваралаштва у Бачкој Тополи, дечји фолклорни ансамбл „Бранко Радичевић“ је играма из Срема – „Сремским букарама“, за које је кореографију поставио Драган Ђорђевић, освојио Сребрну плакету.


Чланови ФА „Бранко Радичевић“, у години јубилеја су у Новом Саду, учествовали и у највећем колу на свету, на манифестацији „Велико коло за Гиниса“. Тиме су и они допринели постизању новог светског рекорда.


ФА „Бранко Радичевић“ је потврђени чувар и амбасадор народног фолклорног блага. Сценским приказивањем и представљањем играчког, музичког и певачког наслеђа свог краја, у својој и другим земљама, приближава удаљене регије и повезује људе.


Захваљујући некадашњим и садашњим члановима ансамбала, Чика Илији и Драгану Ђорђевићу, фолклорно стваралаштво прошлих епоха и данас живи, кореографски се уобличава, уз настојање да се задржи народни стил и основни карактер наше богате баштине. Тако се, уз културу, спајају прошлост и садашњост народа и постављају темељи за њено очување у будућности.

  

МАГИЧНИ ТРГ

Ср. Митрoвицa, 01. Дeцeмбaр 2015.

    Уколико правите новогодишње украсе, украсе за кућу или оригиналне новогодишње поклоне, необичне посластице, лизалице, бомбоне, кобасице или неке друге зимске ђаконије, позивамо вас да нам помогнете да наш трг поново заблиста.

Пошаљите нам детаљан опис чиме се бавите и шта бисте представили на Магичном тргу, а наша комисија ће одлучити ко ће све добити прилику да своје производе представи Митровчанима у склопу новогодишњих празника.

Манифестација ће трајати од 24-31.12.2015. године.

Ваше предлоге са фотографијама доставите Туристичкој организацији Града најкасније до 15.12.2015. године на адресу Светог Димитрија 10, 22000 Сремска Митровица или на е-mail  turistorgsm@yahoo.com

Све информације можете добити путем телефона 022/ 618-275

Видимо се на тргу!
 

КОНЦЕРТ „И СА ЈУГА И СА СЕВЕРА“.

Ср. Митрoвицa, 27. Нoвeмбaр 2015.

    Дечји хор и Тамбурашки оркестар „Срем“, који делују при Центру за културу „Сирмијумарт“, одржали су у Позоришту „Добрица Милутиновић“, концерт под називом „И са југа и са севера“. Организовао га је Центар за културу „Сирмијумарт“.


С циљем да се, у нашем граду, негују хорски подмладак и љубав према музици, да се афирмишу дечја хорска музика, музичко – сценско извођење и подржи бављење деце музиком, основан је Дечји хор Сирмијумарта. Чине га деца, различитих узраста, која испољавају склоност и надареност за област певања. Његовим постојањем и радом, под руководством Тамаре Пајкановић, доприноси се развијању музичких способности деце и промовисању вредности на пољима културе и уметности.


И чланови Тамбурашког оркестра „Срем“, којим руководи Зорица Опачић, активно и успешно доприносе поменутом. Оркестар постоји више од три деценије, негујући и ширећи традицију и културу свирања на тамбури, у Срему и Војводини. Уједно се врши и едукација генерација школованих уметника и аматера на пољу класичне и традиционалне музике, писане за тамбуру и тамбурашки оркестар. На тај начин је и тамбурашка музика, коју они изводе, значајан чинилац митровачке културне сцене.


Вокалним и инструменталним извођењем, учесници концерта су спојили север и југ, успешно представивши део музичке традиције Војводине и Македоније. Репертоар су чиниле композиције по којима су оне препознатљиве - део су њиховог народног и музичког наслеђа, одликује их одређени музичко – поетски садржај и посебан стил извођења.


У јединствену слику ведрих боја и хармонично сазвучје, у ком су се преплитали акорди и тонови, слило се умеће оних који себе и научено изражавају певањем - користећи гласне жице и оних који то чине свирањем - користећи жице тамбуре. Био је то и спој младости, позитивне енергије и задовољства, али и знања и професионалног искуства, које на децу и младе преносе Зорица и Тамара. Наступ чланова хора и солиста, препознатљив и топао звук тамбура и њихов „ситан вез“, унели су треперење и задовољство у срца посетилаца, измамивши њихове осмехе и аплаузе.


У складу са репертоаром концерта, поједине лепоте и слике завичаја, део атмосфере свакидашњице људи, оно што је специфично за север и југ и осећања везана за њих, кроз поетско и усмено казивање, представили су гости концерта - Никола Станковић, глумац, и Шерифа Хопић, ученица седмог разреда Основне школе „Трива Витасовић Лебарник“, из Лаћарка, и чланица Удружења „ПАРНО РОМОРО“.


Одевен у чобанску одећу и огрнут опаклијом, што је део традиције севера, Никола је, поетски, насликао и дочарао портрет једног војвођанског чобанина, који размишља о себи, свом постојању и животу, искрено причајући о својим осећањима и испољавајући при томе и смисао за хумор. Шерифа је казивала стихове песме „Т 'га за југ“, песника Константина Миладинова, у којој доминира чежња за завичајем и топлим македонским југом. Специјални музички гост концерта био је хармоникаш Александар Јуришић, дугогодишњи члан Народног оркестра Сирмијумарта.


Сви извођачи и гости концерта су показали да кроз различите уметничке форме и медије (музику и поезију) могу да се представе поједини елементи традиције и културног идентитета народа, живота друштва и појединца и да се искажу различита људска осећања, насликају делови крајолика и „темперамент“ севера и југа.