Цeнтaр зa културу Сирмиумaрт Срeмскa Митрoвицa
A | A

Вeсти

Вeсти
Oд:    Дo:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 >

ПРОМОЦИЈА РОМАНА „НИЗ ПРУГУ“ ЈЕЛЕНЕ НЕДИЋ

Ср. Митрoвицa, 14. Дeцeмбaр 2015.

     У свечаној сали Српског дома у Сремској Митровици, у уторак, 15. децембра 2015. године у 19 часова биће одржана промоција романа „Низ пругу“, ауторке Јелене Недић. Организатор промоције и издавач овог романа је Центар за културу „Сирмијумарт“.


У свом, другом по реду, роману, кроз сликање портрета, поступке и менталитет главне јунакиње, али и осталих протагониста, Јелена прича причу која дотиче многе, и данас актуелне, теме, као што су насиље у породици и друштву, питања остављене деце, пад морала у друштву, проституција, подводништво, корумпираност, похлепа за новцем, сиромаштво, власт... Различите околности и фактори, унутрашње и спољашње природе, живот у свету пуном порока и слабост оних који не могу да му се одупру, доводе до губљења осећаја за стварност, за друге, па чак и до трагичних последица.


Уједно, у таквом свету постоје примери многих супротности, испољених у начину живљења, различитим стремљењима, губљењу личног идентитета и критеријума за праве вредности, али и они за које се срећа налази у сасвим једноставним стварима и окружењу свакодневице – рађање новог дана, пријатељство, природа... Супротно мрачним сликама, понору, погрешним изборима, оданости порочном животу и препуштање његовим, најчешће, трагичним последицама, постоје и искре наде и светлости, које симболишу оптимизам и љубав. А за чега ће се, од тога, определити појединац, зависи од њега самог, но нема сумње да на његов унутрашњи свет и одлуке, и позитивно и негативно утичу и дешавања у спољашњем свету, присутна у различитим сферама друштва и појавама у њему.


Кроз промоцију овог романа присутне ће водити Зорица Мишчевић. Ана Ћосић, професор немачког језика и књижевности, говориће о роману са становишта књижевности, а Весна Барзут, психолог, говориће о проблему проституције. У музичком делу програма учествује Вук Мушкиња, док ће ликове и сцене из романа оживети Стефан Тајбл (режија и драматизација текста) и глумци Јелена Томић, Никола Станковић и Горан Вучановић.


Књигу ће заинтересовани моћи да купе по цени од 300 динара, а целокупан приход од продаје књиге намењен је Општинском удружењу грађана Сремске Митровице за помоћ особама са аутизмом.

„ГДЕ СВИ ЋУТЕ ОНЕ ГОВОРЕ“

Ср. Митрoвицa, 14. Дeцeмбaр 2015.

     У малој сали Музеја Срема свечано је отворена изложба гусала, под називом „Где сви ћуте оне говоре“. Аутор изложбе је Мирослав Митровић, виши кустос – етнолог, а организовали су је Етнографски музеј у Београду - Установа културе од националног значаја , Музеј Срема и Центар за културу „Сирмијумарт“.


Поред тога што су имали прилику да виде поставку коју чини одабир гусала из Збирке народних инструмената Етнографског музеја, посетиоци су могли да чују и занимљиве информације везане за гусле, не само као музички феномен, него и друштвени - њихова појава, распрострањеност, улога, значај у прошлости и садашњости и сл.


О гуслама у сећању српског народа и традицији говорио је Мирослав Митровић, а Владимир Перић, кустос Музеја Срема, говорио је о појави гусала на подручју Срема.


У музичком делу програма учествовао је гуслар Вукман Боричић, а Александар Крстајић из Сирмијумарта казивао је Његошеве речи о томе шта гусле представљају за народ. Тако су гусле народу постале разговор душе. Представљале су и једину музику с којом се пева и тугује једнако, а у тешким тренуцима народу су биле лек.


Са аспекта визуелног и уметничког, гусле имају и специфичан ликовни израз, исказан кроз ликовну композицију и симболику њихове грађе – од материјала и делова који их граде, до целине. Израђују се углавном од јавора, дрвета које је у српској претхришћанској религији означавало култ предака, па се уз гусле славе преци, мада међу изложеним гуслама има и оних које су узрађене од металних војничких шлемова, суве тикве и других материјала. На „глави“ гусала се могу уочити изрезбарени и богато украшени ликови различитих животиња (глава птице, коња или јарца), док је гудало у облику змије (симбол горштачке љутине).


Гусле, као посебан феномен, говоре и када причају - кроз гуслање, али и када ћуте - кроз поруке које су записане на њима.

  
  

  
  

КОНЦЕРТ ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Ср. Митрoвицa, 08. Дeцeмбaр 2015.

    Јубилеј поводом 50 година постојања и континуираног рада ФА „Брaнкo Рaдичeвић” обележен је свечаним концертом „БРЖЕ, БРАЋО, АМО, АМО, ДА СЕ СКУПА ПОИГРАМО!“. Одржан је у хали ПСЦ „Пинки“, у организацији Центра за културу „Сирмијумарт“.


Двоипочасовни концерт био је ретроспектива 50 година рада Ансамбла. Кренуло се од неких минулих деценија и дана, догађаја и појединаца - његовог оснивања, Чика Илијиног лика, подсећања на песника Бранка Радичевића, по ком је Ансамбл добио име, постигнутих успеха, наступа у земљи и свету, добијања бројних признања и награда, доприноса свих чланова успесима Ансамбла... Стигло се и до данашњих дана, освојеног другог места у емисији „Шљивик“, емитованој на РТС-у, учешћа на међународним фестивалима, манифестације „Велико коло за Гиниса“, доприноса чланова Ансамбла постизању новог светског рекорда, доделе плакета појединцима... Кроз ту ретроспективу и читав програм присутне је водила Љиљана Јанковић, а све се одвијало на сцени која је била украшена у складу са народном традицијом.


На концерту су учествовале три поставе Дечјег, Први Ансамбл и Ансамбл ветерана, са којима раде Драган Ђорђевић, уметнички руководилац Ансамбла, и асистенти Драгана Бановац Сека и Јелена Радовић.


Самостално и као музичка пратња извођачима наступила су и два оркестра, Центра за културу „Сирмијумарт“. То су Тамбурашки оркестар „Срем“, којим руководи госпођа Зорица Опачић, и Народни оркестар, којим руководи Владимир Марушић.


Гошћа концерта била је Александра Падров, вокални солиста Радио – телевизије Војводине и дугогодишњи сарадник Ансамбла.


На самом почетку, у складу са називом концерта, а праћено стиховима једне од Радичевићевих песама, у јединствену целину спојиле су се две мисије – једна песничка, а друга фолклорна. Почело је да се вије коло – наоколо, виловито, плаховито, наплетено, навезено, окићено, зачињено... У њему су били сви чланови Ансамбла, од најмлађих до најстаријих. Показали су да то коло, осим у песми, живи и у игри, којом су га представили. Као такво, оно шири вредности и поруке слоге, заједничких стремљења, повезаности, међусобне толеранције... Уједињује играче, без обзира на њихову различитост. У њему има места за све њих, за све који се братиме и веселе, топлих и пуних срца. Играјући и заједно се држећи за руке, они чине целину, својеврсни свет у малом. Посебну топлину и лепоту том свету дали су чланови свих постава Дечјег ансамбла. Озарених лица, вештим корацима, ношњама, увежбаношћу и спремношћу да наступе пред многобројном публиком, показали су да су успешно савладали све мале кораке, стремећи ка оним већим и будућности, у којој ће наставити да вију исто овакво коло, чувајући и ширећи вредности које оно у себи носи.


Заменик градоначелника, господин Томислав Јанковић, је након великог кола и у име Града одржао уводну реч, истичући значај рада и постојања ФА „Бранко Радичевић“ у њему.


Коришћењем разноврсних инструмената, бројних реквизита и костима, уз различите ритмове и музичко - играчки темпо, квалитетним сценским и кореографски уобличеним наступом, праћеним вокалним и инструменталним извођењем, Ансамбл је кроз игру, песму и музику представио део фолклорне баштине Србије, шароликост играчких корака, живописност народних ношњи, посебност градских костима, који су неизоставни део некадашњег градског живота.


Репертоар су чинили сплетови песама и игара из Срема, Мачве, Баната. Део традиције јужног и југоисточног дела Србије представљен је играма из Врања и „Шопским играма“. Изведене су „Влашке игре“, заступљене у источној Србији, игре из западне Србије и песме и игре из Горњег Висока. Игране су и дечје и градске игре. Уједно су, кореографски обрађени и прилагођени сцени, представљени и неки обичаји везани за празновања и свакодневни живот народа. При том су се чули и титраји сићаних жица и аплаузи публике, виделе вешто изведене кореографије и различите формације играча и осетила њихова срца, која су куцала, снажно и устрептало, као једно.


Својим наступом и инструменталним извођењем, појединачних и сплета композиција, и чланови оркестара су показали да су предани чувари музичког блага свог народа. Александра Падров је отпевала, уз њихову пратњу, неколико композиција, верно потврдивши да се и кроз песме изражава душа једног народа, а кроз вокалну интерпретацију и душа интерпретатора.


Пошто је обичај да се сваке јубиларне године појединим члановима Ансамбла и Народног оркестра уруче плакете, за допринос музичком и фолклорном стваралаштву Ансамбла, а у зависности од година проведених у Првом ансамблу, то је испоштовано и ове године. Уручио их је Петар Самарџић, директор Центра за културу „Сирмијумарт“.


Бронзане плакете, за допринос фолклорном стваралаштву Ансамбла, добили су Горан Релић и Зоран Досковић. Сребрне плакете су припале Зорану Ђермановићу, Јелени Радовић, Владимиру Варцагићу и Љубомиру Јеремићу. Златне плакете су добили Ненад Васиљевић, Љубомир Вулетић, Драгана Бановац и Драган Ђорђевић, који је члан Ансамбла још од своје дванаесте године, а од 1987. године и његов уметнички руководилац.


Бронзану плакету, за допринос музичком стваралаштву Ансамбла, добио је Александар Јуришић (Народни оркестар). Сребрна је, за исте заслуге, припала Владимиру Марушићу, који је и члан и уметнички руководилац Народног оркестра.


Својим педестогодишњим постојањем, радом и одржаним концертом, ФА „Бранко Радичевић“ је показао да је заслужан Новембарске награде, свих плакета и признања добијених од свог оснивања 1965. године, па до данас. Доказао је да у себи и данас носи снагу једне нове младости и покретачког духа за садашњи и будући рад, усмерен на очување и представљање разноврсног богатства српског културног наслеђа, фолклорне традиције свог краја и домета народног стваралаштва. 


Захваљујући Бранку, песми, игри, некадашњим и садашњим члановима ансамбала,  почев од Дечјег, па до Ансамбла ветерана, захваљујући Чика Илији и Драгану Ђорђевићу, фолклорно стваралаштво прошлих епоха и коло и данас живе, уз настојање да се задржи народни стил и аутентичност наше баштине. На тај начин се спајају културна прошлост и садашњост једног народа и постављају темељи да се њихове вредности очувају и у будућности. Тако се, за претходних и ових јубиларних педесет лета, стигло, а и стизаће се, од песме до кола, од Срема до света.


Велику подршку Ансамблу континуирано пружа многобројна публика, која већ неколико деценија активно прати његов рад и присуствује његовим концертима. На овом концерту то је учинило више од  хиљаду пет стотина припадника свих генерација. Своје задовољство и радост су исказали бурним аплаузима, упутивши их свим извођачима, руководиоцима оркестара, руководиоцу и асистентима Ансамбла и организатору концерта. То је и више него довољан подстицај за вршење овакве мисије и предстојећих лета, за  нове сусрете, заједничка дружења, представљање и очување појединих елемената културне баштине своје земље, кићеног Срема, што доприноси и унапређивању друштвеног и културног живота у нашем Граду.