Цeнтaр зa културу Сирмиумaрт Срeмскa Митрoвицa
A | A

Вeсти

Вeсти
Oд:    Дo:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 >

„ГДЕ СВИ ЋУТЕ ОНЕ ГОВОРЕ“

Ср. Митрoвицa, 14. Дeцeмбaр 2015.

     У малој сали Музеја Срема свечано је отворена изложба гусала, под називом „Где сви ћуте оне говоре“. Аутор изложбе је Мирослав Митровић, виши кустос – етнолог, а организовали су је Етнографски музеј у Београду - Установа културе од националног значаја , Музеј Срема и Центар за културу „Сирмијумарт“.


Поред тога што су имали прилику да виде поставку коју чини одабир гусала из Збирке народних инструмената Етнографског музеја, посетиоци су могли да чују и занимљиве информације везане за гусле, не само као музички феномен, него и друштвени - њихова појава, распрострањеност, улога, значај у прошлости и садашњости и сл.


О гуслама у сећању српског народа и традицији говорио је Мирослав Митровић, а Владимир Перић, кустос Музеја Срема, говорио је о појави гусала на подручју Срема.


У музичком делу програма учествовао је гуслар Вукман Боричић, а Александар Крстајић из Сирмијумарта казивао је Његошеве речи о томе шта гусле представљају за народ. Тако су гусле народу постале разговор душе. Представљале су и једину музику с којом се пева и тугује једнако, а у тешким тренуцима народу су биле лек.


Са аспекта визуелног и уметничког, гусле имају и специфичан ликовни израз, исказан кроз ликовну композицију и симболику њихове грађе – од материјала и делова који их граде, до целине. Израђују се углавном од јавора, дрвета које је у српској претхришћанској религији означавало култ предака, па се уз гусле славе преци, мада међу изложеним гуслама има и оних које су узрађене од металних војничких шлемова, суве тикве и других материјала. На „глави“ гусала се могу уочити изрезбарени и богато украшени ликови различитих животиња (глава птице, коња или јарца), док је гудало у облику змије (симбол горштачке љутине).


Гусле, као посебан феномен, говоре и када причају - кроз гуслање, али и када ћуте - кроз поруке које су записане на њима.

  
  

  
  

КОНЦЕРТ ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Ср. Митрoвицa, 08. Дeцeмбaр 2015.

    Јубилеј поводом 50 година постојања и континуираног рада ФА „Брaнкo Рaдичeвић” обележен је свечаним концертом „БРЖЕ, БРАЋО, АМО, АМО, ДА СЕ СКУПА ПОИГРАМО!“. Одржан је у хали ПСЦ „Пинки“, у организацији Центра за културу „Сирмијумарт“.


Двоипочасовни концерт био је ретроспектива 50 година рада Ансамбла. Кренуло се од неких минулих деценија и дана, догађаја и појединаца - његовог оснивања, Чика Илијиног лика, подсећања на песника Бранка Радичевића, по ком је Ансамбл добио име, постигнутих успеха, наступа у земљи и свету, добијања бројних признања и награда, доприноса свих чланова успесима Ансамбла... Стигло се и до данашњих дана, освојеног другог места у емисији „Шљивик“, емитованој на РТС-у, учешћа на међународним фестивалима, манифестације „Велико коло за Гиниса“, доприноса чланова Ансамбла постизању новог светског рекорда, доделе плакета појединцима... Кроз ту ретроспективу и читав програм присутне је водила Љиљана Јанковић, а све се одвијало на сцени која је била украшена у складу са народном традицијом.


На концерту су учествовале три поставе Дечјег, Први Ансамбл и Ансамбл ветерана, са којима раде Драган Ђорђевић, уметнички руководилац Ансамбла, и асистенти Драгана Бановац Сека и Јелена Радовић.


Самостално и као музичка пратња извођачима наступила су и два оркестра, Центра за културу „Сирмијумарт“. То су Тамбурашки оркестар „Срем“, којим руководи госпођа Зорица Опачић, и Народни оркестар, којим руководи Владимир Марушић.


Гошћа концерта била је Александра Падров, вокални солиста Радио – телевизије Војводине и дугогодишњи сарадник Ансамбла.


На самом почетку, у складу са називом концерта, а праћено стиховима једне од Радичевићевих песама, у јединствену целину спојиле су се две мисије – једна песничка, а друга фолклорна. Почело је да се вије коло – наоколо, виловито, плаховито, наплетено, навезено, окићено, зачињено... У њему су били сви чланови Ансамбла, од најмлађих до најстаријих. Показали су да то коло, осим у песми, живи и у игри, којом су га представили. Као такво, оно шири вредности и поруке слоге, заједничких стремљења, повезаности, међусобне толеранције... Уједињује играче, без обзира на њихову различитост. У њему има места за све њих, за све који се братиме и веселе, топлих и пуних срца. Играјући и заједно се држећи за руке, они чине целину, својеврсни свет у малом. Посебну топлину и лепоту том свету дали су чланови свих постава Дечјег ансамбла. Озарених лица, вештим корацима, ношњама, увежбаношћу и спремношћу да наступе пред многобројном публиком, показали су да су успешно савладали све мале кораке, стремећи ка оним већим и будућности, у којој ће наставити да вију исто овакво коло, чувајући и ширећи вредности које оно у себи носи.


Заменик градоначелника, господин Томислав Јанковић, је након великог кола и у име Града одржао уводну реч, истичући значај рада и постојања ФА „Бранко Радичевић“ у њему.


Коришћењем разноврсних инструмената, бројних реквизита и костима, уз различите ритмове и музичко - играчки темпо, квалитетним сценским и кореографски уобличеним наступом, праћеним вокалним и инструменталним извођењем, Ансамбл је кроз игру, песму и музику представио део фолклорне баштине Србије, шароликост играчких корака, живописност народних ношњи, посебност градских костима, који су неизоставни део некадашњег градског живота.


Репертоар су чинили сплетови песама и игара из Срема, Мачве, Баната. Део традиције јужног и југоисточног дела Србије представљен је играма из Врања и „Шопским играма“. Изведене су „Влашке игре“, заступљене у источној Србији, игре из западне Србије и песме и игре из Горњег Висока. Игране су и дечје и градске игре. Уједно су, кореографски обрађени и прилагођени сцени, представљени и неки обичаји везани за празновања и свакодневни живот народа. При том су се чули и титраји сићаних жица и аплаузи публике, виделе вешто изведене кореографије и различите формације играча и осетила њихова срца, која су куцала, снажно и устрептало, као једно.


Својим наступом и инструменталним извођењем, појединачних и сплета композиција, и чланови оркестара су показали да су предани чувари музичког блага свог народа. Александра Падров је отпевала, уз њихову пратњу, неколико композиција, верно потврдивши да се и кроз песме изражава душа једног народа, а кроз вокалну интерпретацију и душа интерпретатора.


Пошто је обичај да се сваке јубиларне године појединим члановима Ансамбла и Народног оркестра уруче плакете, за допринос музичком и фолклорном стваралаштву Ансамбла, а у зависности од година проведених у Првом ансамблу, то је испоштовано и ове године. Уручио их је Петар Самарџић, директор Центра за културу „Сирмијумарт“.


Бронзане плакете, за допринос фолклорном стваралаштву Ансамбла, добили су Горан Релић и Зоран Досковић. Сребрне плакете су припале Зорану Ђермановићу, Јелени Радовић, Владимиру Варцагићу и Љубомиру Јеремићу. Златне плакете су добили Ненад Васиљевић, Љубомир Вулетић, Драгана Бановац и Драган Ђорђевић, који је члан Ансамбла још од своје дванаесте године, а од 1987. године и његов уметнички руководилац.


Бронзану плакету, за допринос музичком стваралаштву Ансамбла, добио је Александар Јуришић (Народни оркестар). Сребрна је, за исте заслуге, припала Владимиру Марушићу, који је и члан и уметнички руководилац Народног оркестра.


Својим педестогодишњим постојањем, радом и одржаним концертом, ФА „Бранко Радичевић“ је показао да је заслужан Новембарске награде, свих плакета и признања добијених од свог оснивања 1965. године, па до данас. Доказао је да у себи и данас носи снагу једне нове младости и покретачког духа за садашњи и будући рад, усмерен на очување и представљање разноврсног богатства српског културног наслеђа, фолклорне традиције свог краја и домета народног стваралаштва. 


Захваљујући Бранку, песми, игри, некадашњим и садашњим члановима ансамбала,  почев од Дечјег, па до Ансамбла ветерана, захваљујући Чика Илији и Драгану Ђорђевићу, фолклорно стваралаштво прошлих епоха и коло и данас живе, уз настојање да се задржи народни стил и аутентичност наше баштине. На тај начин се спајају културна прошлост и садашњост једног народа и постављају темељи да се њихове вредности очувају и у будућности. Тако се, за претходних и ових јубиларних педесет лета, стигло, а и стизаће се, од песме до кола, од Срема до света.


Велику подршку Ансамблу континуирано пружа многобројна публика, која већ неколико деценија активно прати његов рад и присуствује његовим концертима. На овом концерту то је учинило више од  хиљаду пет стотина припадника свих генерација. Своје задовољство и радост су исказали бурним аплаузима, упутивши их свим извођачима, руководиоцима оркестара, руководиоцу и асистентима Ансамбла и организатору концерта. То је и више него довољан подстицај за вршење овакве мисије и предстојећих лета, за  нове сусрете, заједничка дружења, представљање и очување појединих елемената културне баштине своје земље, кићеног Срема, што доприноси и унапређивању друштвеног и културног живота у нашем Граду. 

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  
  

  

 

ИЗЛОЖБА ГУСАЛА „ГДЕ СВИ ЋУТЕ ОНЕ ГОВОРЕ“

Ср. Митрoвицa, 07. Дeцeмбaр 2015.

    Изложба гусала, под називом „ГДЕ СВИ ЋУТЕ ОНЕ ГОВОРЕ“, биће свечано отворена 10.12.2015. године, у 18 часова, у малој сали Музеја „Срема“ у Сремској Митровици. Аутор изложбе је Мирослав Митровић, виши кустос – етнолог, а организовали су је Етнографски музеј у Београду, Музеј „Срема“ и Центар за културу „Сирмијумарт“. Улаз је слободан.

Посетиоци ће имати прилику да виде одабир гусала из Збирке народних инструмената Етнографског музеја.

Изложба има за циљ да укаже на значај који оне имају. Представљају јединствени народни инструмент, чија је основна улога била пратња епских песама којима су се, у недостатку писаних извора и током прошлих времена, преносиле поруке. Имале су важну улогу и у историји српске епске поезије будући да су гуслари, народни певачи, опевали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани.

На простор Балканског полуострва гусле су донели Словени, приликом досељавања. С обзиром на то, оне представљају и инструмент народа који се често селио и уз њих су испевани стихови који сведоче о великим историјским догађајима и ломовима.

У периоду просветитељства и романтизма гусле доживљавају велику афирмацију и од анонимног инструмента прерастају у српски национални симбол. Симболика гусала повезује се и са јаворовим дрветом које служи за њихову израду. Пошто оно у српској претхришћанској религији означава култ предака, уз гусле се славе и преци.

Сви заинтересовани ће моћи да погледају поставку ове изложбе од 10.12.2015. године до 08.01.2016. године.