Цeнтaр зa културу Сирмиумaрт Срeмскa Митрoвицa
A | A

Вeсти

Вeсти
Oд:    Дo:    
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 >

ПИЈАНИСТИЧКИ СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ ARYO WICAKSONO (USA)

Ср. Митрoвицa, 26. Фeбруaр 2016.

    У уторак 1.марта 2016. у Сремској Митровици, у свечаној сали Митровачке гимназије, пијаниста Aryo Wicaksono из Сједињених Америчких Држава, одржаће солистички концерт, са почетком у 19:30. Организатор је Центар за културу “Сирмиjумарт”, а улаз на концерт је бесплатан.


На концерту ће бити изведене композиције Баха, Скарлатија, Супрана, Рахмањинова, Шопена, Вагнера и Листа, композиције које се сврставају у капитална дела клавирске литературе.

КРАТКА БИОГРАФИЈА:

Окарактерисан као “виртуозни таленат који нуди изврсну комбинацију одличне технике и нежне експресивности” у “SF Examiner” после концерта у Сан Франциску, Aryo Wicaksono је остварио богату концертну активност свирајући као истакнути солиста и као члан камерних састава широм Сједињених Америчких Држава, Канаде, Азије и Европе.

Један је од менаџера међународног удружења музичара Aryo Wicaksono, консултант за развој музичких програма за универзитете и академије у југоисточној Азији, Уједињеним Арапским Емиратима и Ванкуверу (Канада).
Извршни је и уметнички директор  Yogyakarta International Music Festival Academy, предавач је на тему развоја каријере у музици, као и неопходности уметничке едукације у 21. веку на Универзитету у Аризони, Сан Дијегу и на Тајланду.

Aryo Wicaksono живи и ради у Њујорку.

ФИЛМОВИ О СТАРИМ СЛОВЕНИМА

Ср. Митрoвицa, 26. Фeбруaр 2016.

    Захваљујући сарадњи Центра за културу „Сирмијумарт“ са аутором, режисером и сценаристом Николом Милошевићем, у „Арт клубу Сирмијумарта“ су 24. и 25. фебруара 2016. године приказана два документарна, историјскa и етнолошка филма о Старим Словенима, чији су потомци данас најбројнија етничка и језичка група на Балкану и у Европи.


Митровачка публика је имала прилику да упозна део Милошевићевог стваралачког рада, везаног за историју, традицију и културу Словена. То је пробудило њену радозналост, подстакло је на размишљање, тражење и проналажење одговора на многа питања, и донело могућност да се разреше многe недоумице о Старим Словенима, њиховом пореклу, прапостојбини и сеобама... Томе су допринела и тумачења стручњака, а то су: археолог проф. др Ђорђе Јанковић, културолог и научник проф. др Сретен Петровић, антрополог проф. др Данијел Синани и проф. др Љубинко Раденковић, научни саветник Балканолошког института САНУ.


Прве вечери приказан је филм „Стари Словени – историја и традиција“, а друге „Стари Словени – веровања и обичаји“. У њима су приказани неки од сегмената историје, традиције и постојања Старих Словена – живот и рад, обичаји, култови, славе. Интересантно је било видети, чути и сазнати нешто ново и о начину њиховог одевања, накиту, археолошким налазима. У филму су презентовани и садржаји и информације које се односе на сеобе Словена, прве државе које су створили и сл. Гледаоци су имали прилику и да употпуне своја досадашња сазнања о митологији, митским бићима и сујеверју, као и о најпознатијим божанствима Старих Словена. Расветљене су и многе чињенице о развоју српске народне религије и словенске митологије. Та митологија је изразито вишеслојна, пре свега услед сталних миграција, али и некадашњег постојања племенске културне разноликости Словена. Као таква, код публике је пробудила још већу радозналост.


Ови филмови нису довели само до разјашњења неких недоумица, него су покренули и лавину нових питања и жељу за још неким сазнањима о Старим Словенима, њиховом животу од прапостојбине, па до данашњих дана.

  
  

ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВУ НА КОНКУРС

Ср. Митрoвицa, 25. Фeбруaр 2016.

   Предлагање и прикупљање предмета за изложбу 

„ТРАГ ГЕНЕРАЦИЈА – СРЕМСКА МИТРОВИЦА“

Својим постојањем, делањем и испољавањем, свака генерација пише странице своје историје, традиције уметности и културе.На тај начин се ствара посебна баштина, коју чине одређене вредности и творевине, заслужне генерацијског преношења.

Трагови генерација материјализовани су, између осталог, и кроз постојање и очување свеколиких предмета који су припадали прецима, а који су део нечије породичне историје и личне породичне традиције. Представљају материјалне изворе који сведоче о прошлости и данас имају изузетан значај за потомке. Зато деценијама бивају преношени и чувани од заборава.

Са потребом и важношћу тако очуваних предмета, чија вредност се не мери новцем, повезују се интересантне чињенице, анегдоте, ситуације, необичне животне приче предака, које у себи носе нешто неочекивано, неуобичајено, поучно, великодушно и вредно да буде испричано другима. Указују на различите догађаје, дубока осећања, повезујући људе у прошлости и садашњости.

С циљем да и у Сремској Митровици што већи број људи чује такве приче и да се допринесе очувању и ширењу културних и породичних вредности, Центар за културу „Сирмијумарт“ и Музеј Срема организоваће изложбу „ТРАГ ГЕНЕРАЦИЈА – СРЕМСКА МИТРОВИЦА“, а њен идејни творац је Културно-уметничка организација „КУЛТУРНИ ЕЛЕМЕНТ“ из Београда.

Овим путем, организатори изложбе позивају све заинтересоване појединце и породице да се пријаве и предложе предмете којима располажу, а који би могли бити изложени заједно са причама које су их сачувале до данашњих дана. То могу да буду лични предмети појединаца, посебни предмети који су обележили тренутак појединца или читавих породица и значајни предмети који се чувају из генерације у генерацију. Након одабира најбољих прича и предмета, сви учесници изложбе ће имати могућност да на њој уживо, појединачно или породично, презентују причу о изложеном предмету, који је драгоцени део њихове породичне историје.

Позив за пријаве на конкурс траје до 25. априла 2016. године.

Изложба ће бити организована у Галерији „Лазар Возаревић“, у Сремској Митровици“, након избора најзанимљивијих предмета, а о чему ће јавност бити накнадно обавештена.

За било које питање или предлог, обратите се на etnologija@muzejsrema.com, на број телефона 022-621-150 или лично у Музеј Срема, Вука Карџића 3, Сремска Митровица (контакт особа Владимир Перић).

Покажите нам шта представља Ваше породично наслеђе!